|
|
|
|
|
Републичка комисија за
физикалну
Закључци са састанка Републичке комисије за
физикалну медицину и рехабилитацију и
балнеоклиматологију
Министру здравља
Републике Србије
Државном секретару за
здравље
Директору РЗЗО
Директору сектора за
уговарање РЗЗО
Саветнику генералног
директора РЗЗО
Начелнику службе за
уговарање РЗЗО
Председник републичке
стручне комисије за
Београд
Републичка комисија
за физикалну
Састанак Републичке Комисије за физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију одржан је 11. 04. 2008. године са следећим днвеним редом: 1. Коментари установа за специјализовану рехабилитацију на Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним установама специјализованим за рехабилитацију 2. Потреба формирања правилника за физикалну медицину и рехабилитацију на примарном нивоу здравствене заштите 3. Коментар предлога едукативног програма за хиропраксу и кинезиологију са фондом часова и тематским јединицама, који је комисији за уређење традиционалне медицине Министарства здравља, доставио др Петар Динић.
Комисија по овим тачкама даје следеће мишљење:
Тачка 1. Опште удружење специјализованих здравствених установа за превенцију инвалидности и рехабилитацију је добило велики број примедби на нови Правилник о коришћењу медицинске рехабилитације и обратило се Републичкој комисији за физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију ради мишљења. Највећи број приговора је на индикационо подручје у коме се поједина обољења могу рехабилитовати тј. на табелу у којој су дате индикације за упућивање на рехабилитациони третман. Републички завод за здравствено осигурање Републике је ове године уговорио око 2500 постеља у рехабилитацији. Како се оно што није написано не подразумева то је разумљива реакција бројних Специјалних болница које се баве рехабилитацијом. Већина Установа има примедбе на Табелу за индикационо подручје које им припада. Мишљење Комисије је да је индикационо подручје добро распоређено, али да у поднаслову табеле није наведено да се она односи на индикације за упућивање болесника у Специјалне болнице ван терена Фонда на коме постоји установа за рехабилитацију, те да то треба и навести. Требало би да је јасно да није могуће упутити преко Фонда, осигураника из Новог Сада на рехабилитациони третман у Сијаринску бању ради рехабилитације прелома кука, али ће се зато становник Сијаринске Бање са истом дијагнозом рехабилитовати на терену свог фонда.
Ради даљих коментара потребно је подсетити се неких докумената нпр.
Уредба о плану мреже здравствених установа ("Sl. glasnik RS", br. 42/2006) у делу II ЗДРАВСТВЕНА ДЕЛАТНОСТ НА ПРИМАРНОМ НИВОУ Члан 5 У дому здравља обезбеђује се и превенција и лечење у области стоматолошке здравствене заштите, здравствена заштита запослених, односно медицина рада и физикална медицина и рехабилитација, ако обављање ове здравствене делатности није организовано у другој здравственој установи на територији за коју је дом здравља основан, односно ако капацитети друге здравствене установе нису довољни. III ЗДРАВСТВЕНА ДЕЛАТНОСТ НА СЕКУНДАРНОМ И ТЕРЦИЈАРНОМ НИВОУ Члан 29 У болничким установама за краткотрајну хоспитализацију спроводи се одговарајући рехабилитациони третман у току болничког лечења и неге и у амбулантним условима. У специјалним болницама за рехабилитацију, са укупно 3.000 постеља на територији Републике, које располажу одговарајућим терапијским и рехабилитационим капацитетима спроводи се целокупан третман медицинске рехабилитације за хоспитализоване и амбулантне пацијенте.
Мишљење: Приговор Специјалне болнице за лечење и рехабилитацију Меркур Врњачка Бања је оправдан и предлог је Комисије да се за 2008. годину овој установи врате раније предвиђена индикациона подручја. Амбулантна рехабилитација у специјалним болницама за рехабилитацију је постојећа, дефинисана актима која су наведена (Завод за специјализовану рехабилитацију ''Бања - Кањижа'', Специјална болница за физикалну медицину и рехабилитацију Русанда Меленци). Већина установа не разликује адекватност опреме, простора и кадра. Улагано је у опрему па је тако велики број специјализованих болница за рехабилитацију адекватно опремљен, на школовање кадра није обраћено довољно пажње па тако имамо установе које рехабилитују децу, а немају физијатре са субспецијализацијом и дечије рехабилитације. Комисија је давно, и у више наврата, стала становиште и упозоравала да рехабилитација деце захтева високо обучен кадар. Охрабрујуће је да и Фондови дају подршку установама у којима се рехабилитују деца (нпр. Нови Пазар, Фонд Краљево, што ће омогућити брзо решавање овог проблема). Један број установа није, пре свега, кадровски обезбеђен (број физијатара, виших и средњих терапеута; грубо речено на 1 физијатра треба имати бар 5 физиотерапеута). Никада није била идеја да постоји бескрајан број физијатара већ да се физикалном медицином и рехабилитацијом која је све захтевнија баве физијатри (специјализација траје 4 године), а не специјалисти других специјалности и да се повећа број физиотерапеута тј. да се достигне однос од сада прописаног: 1/5 (ако установа има 1 физијатра мора имати бар 5 физиотерапеута) на 1: 7 што је светски норматив. Поред тога, за коришћење природног фактора у лечењу и рехабилитацији потребни су кадрови са субспецијализацијом из балнеоклиматологије што је такође наглашавано бар 10 година (Специјална болница за рехабилитацију ''Гејзер'' Сијаринска Бања; Специјална болница за рехабилитацију Бујановац, Бујановачка Бања). Ипак, Комисија је свесна проблема да се на мали број постеља тешко може организовати рехабилитациони третман по нормативима који се најчешће обрачунавају на 100 постеља. На мали број постеља могуће је добро организовати мали опсег рехабилитације те је нереално очекивати да се сви болесници са дијагнозама које су за рехабилитацију у стационарним условима могу рехабилитовати у оквиру региона. Како је дистрибуција становништа, морбидитета и потреба појединих фондова (болесника, становништва) недоступна Комисији, то је Комисија спремна да за Регионалне и Републички фонд као и за Министарство, уколико јој се доставе потребни подаци, да мишљење о прерасподели постељног фонда уколико је то потребно, а установе задовољавају нормативе опреме, кадрова и простора. Мора се нагласити да нису сви болесници са најтежим стањима, а који су за рехабилитацију и за упућивање у Специјалне болнице тј. ван места становања или региона (Специјална болница ''Сокобања'' за неспецифичне плућне болести – Сокобања). Једна од примедби је и да Правилником нису предвиђени политрауматизовани болесници, али је јасно да се приликом упућивања поступа по најтежој тј. дијагнози која доноси највеће ограничење функције. Комисије сматра у Првилнику о медицинској рехабилитацију у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију Управног одбора Републичког завода за здравствено осигурање од 14. 03. 2008. године у члану 8, став два треба да пише да је предлог за директно упућивање на продужену рехабилитацију на стационарни рехабилитациони третман потребно мишљење (потпис) два физијатра. Комисија је и даље мишљења да за болеснике који се упућују на стационарни рехабилитациони третман ван територије свог Фонда осигурања, мора да постоји ''букинг'' или нешто слично листама чекања које ће бити јавне.
Тачка 2. Како има нејсноћа око тога који се болесници (са којим дијагнозама) упућују на рехабилитациони третман на примарни ниво здравствене заштите, Комисија предлаже да јој се омогући формирање Радног тела које би израдило Правилник којим би се изабраном лекару (и Фондовима) обезбедиле индикације за упућивање болесника на рехабилитациони третман на примарни ниво здравствене заштите (тамо где по закону постоји физијатриска служба на примарном нивоу), стандарди терапије, оквирна дужина лечења, потреба за упућивање на више нивое здравствене заштите, а посебно превентивна делатност физијатријске службе у раду са децом и старим лицима.
Тачка 3. Председник секције за акупунктуру СЛД, др Злата Јованић Игњатић упутила је, Председнику Републичке комисије за физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију, Проф. др Владислави Весовић – Потић, предлог едукативног програма за хиропраксу и кинезиологију са фондом часова и тематским јединицама, који је комисији за уређење традиционалне медицине Министарства здравља, доставио др Петар Динић, са молбом за мишљење Комисије. Мишљење Неопходно је да сви скупа признамо да не би данас постојали да није било старих метода лечења, различитих у разним поднебљима, усклађених са предоминирајућим тегобама и навикама оних који су били болесни и лечени, њиховим религијским особеностима, а до граница које су тадашњи лекари имали на располагању за оне који су то себи могли обезбедити. Сиромашнији или мање образовани тражили су помоћ од приучених. Методе традиционалне медицине имају своја ограничења и неодговорно је бркати традиционалне и савремене методе лечења. Из тих разлога се лекари који познају савремену медицину могу, ако су за то обучени, одлучивати и за повремену примену традиционалних метода лечења узимајући у обзир пре свега навике и психолошке карактеристике својих болесника. Исто тако је опасно користити терминологију савремених метода лечења у традиционалним методама. Поздравили смо увођење традиционалне медицине у здравствени систем, јер би то омогућило свима који се данас лече, да их на савремен или традиционалан начин лечи високо обучен кадар, а не приучени здравствени или неки други радници. Прегледом едукативног програма за хиропраксу и примењену кинезиологију Комисије за уређење традиционалне медицине одмах се уочава да термин примењена кинезиологија није термин традиционалне медицине (познавање кинезиологије и њена примена - кинезитерапија у разним стањима и обољењима је у домену специјализације физикалне медицине и рехабилитације) те га у целости треба искључити из терминологије плана и програма које ова Комисија уређује. Данас у оквиру традиционалне медицине, поготово киропраксе постоје одређена терминолошка неслагања, али смо мишљења да се она не решавају преузимањем термина који су већ дефинисани и из других су медицинских грана. Терминолошке омашке видљиве су и на другим местима плана, што верујемo да ће бити исправљено, као и неадекватно мешање мултидисциплинардности савремене медицине са традиционалним поступцима. Поздрављајући формирање једног оваквог тела, нисмо мислили да ће, грубо речено, по правилницима Министарства здравља, мада би можда требало и Министарства за образовање, доћи до тога да уз довољно обуке (да ли је то тачно?) сваки здравствени радник (а није лекар) може све да ради што ради и лекар специјалиста било које гране. Киропракса је метода коју у данашње време не треба да ради Милојица из Доње Дренове, она може бити опасна, а посебно када је у питању кичмени стуб, деца и труднице. Није примерено да неприпремљени, грубо копирамо друге земље само зато што оне имају занимање за које ми тек треба да редовно школујемо кадар, не да га на брзину школујемо. У стварности имамо тек неколико стручњака из ове области. Медицински факултет треба да преузме програме школовања лекара из ове области и да своје мишљење посебно због прописивања индикација и контраиндикација за примену ове методе као и надлежности за упућивање на овај вид терапије. У сваком случају, овај предлог програма је у надлежности Министарства здравља, Министарства за образовање и медицинских факултета.
15. 04. 2008. Председник Републичке комисије заБеоград физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију Проф. Др Владислава Весовић – Потић
ОСНИВАЊЕ Министарство здравља Републике Србије (Помоћник министра Доц. др Синиша Градинац) 05. 07. 2005. године обавестило је дописом Проф. др Владиславу Весовић - Потић да је формирало Републичку комисију за рехабилитацију (решење бр. 119-01-153/2005-02) која има задатак да припрема и изводи програм рехабилитације у републици и ради при Центру за физикалну медицину и рехабилитацију Клиничког центра Србије.
И
Образује се Републичка Комисија за рехабилитацију. ИИ
Комисија има задатак да: ИИИ
Републичка Комисија за рехабилитацију ради при Центру за физикалну
медицину и рехабилитацију, Клинички центар Србије.
М И Н И С Т А Р
|
Пословник о раду републичке комисије за рехабилитацију
|
|
|
|
||
|
НАСЛОВНА
-
МАПА ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ -
КОНТАКТ
-
МАРКЕТИНГ
-
CREDITS |
