Републичка комисија за физикалну        
медицину и рехабилитацију и                           
балнеоклиматологију                               
Пастерова 2                                              
11000 БЕОГРАД

fizijatriscg@sezampro.rs


2015

Одговор РСК 17. април 2015


2014

Записник са састанка Републичке стручне комисије за рехабилитацију који је одржан 19. новембра 2014. године

Записник са састанка Републичке стручне комисије за рехабилитацију који је одржан 01. априла 2014. године

Решење о формиранју републичке стручне комисије за рехабилитацију

 


2013

Записник са састанка Републичке стручне комисије за рехабилитацију који је одржан 30. октобра 2013. године

Записник са састанка Републичке стручне комисије за рехабилитацију који је одржан 09. јула 2013. године

Записник са састанка Републичке стручне комисије за рехабилитацију који је одржан 21. маjа 2013. године

Записник са састанка Републичке стручне комисије за рехабилитацију који је одржан 13. маjа 2013. године

Записник са првог дела састанка Републичке стручне комисије за рехабилитацију који је одржан 25. марта 2013.

Записник са другог дела састанка Републичке стручне комисије за рехабилитацију који је одржан 25. марта 2013. године

Записник са е-маил састанка Републичке стручне комисије за рехабилитацију који је одржан 29. марта 2013. године

Записник са састанка Републичке стручне комисије за рехабилитацију који је одржан 19. фебруара 2013. године

Састанак Републичке стручне комисије за рехабилитацију одржан је 29. Јануара 2013. године


2012

Састанак Републичке стручне комисије за рехабилитацију одржан је 29. Јануара 2013. године

Писмо РСК за физикалну медицину за номенклатуру

Радни материјал, номенклатура, правилник, услуге физиотерапеута

Радни материјал, предлог номенклатуре у ПЗЗ скрининг

Радни материјал, услуге, сва обележја

РСК предлог нормативи примарна ФМР

Писмо за Батут и РЗЗ

Специјална болница за рехабилитацију "Гејзер" Сијаринска Бања:
Захтев за проширење индикационог подручја

Записник са састанка Републичке стручне комисије за физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију одржаног дана 11. 06. 2012.

Правилник о медицинско-техничким помагалима која се обезбеђују из средстава обавезног здравственог осигурања

Физикална медицина и рехабилитација - Нова номенклатура

Физикална медицина и рехабилитација - Нова номенклатура - Пропратно писмо

Одговори: јануар - јун 2012


2011

22.12.2011

Нови правилник Фонда

Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију(„Службени гласник РС“ бр. 47/08, 69/08)

Записник

22.09.2011

Горња Трепча, 22.09.2011


 

Министарство здравља Србије
Немањина 22 – 24
11000 Београд

Републичка стручна комисија за физикалну
медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију

ЗАПИСНИК

са састанка Републичке стручне комисије за физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију (РСК) Министарства здравља Србије који је одржан у просторијама Института за рехабилитацију у Сокобањској 17, 04. 10. 2011. године од 11 до 13 сати. Састанку су присуствовали Стеван Јовић, Стеван Буковић, Драгана Кривокапић, Мирјана, Албот, Ивана Петронић – Марковић, Гордана Девечерски, Милица Лазовић, Ранка Крунић – Протић и Владислава Весовић – Потић. Никола Сремчевић се јавио да је на годишњем одмору, а Драгица Комненић и Весна Симоновић нису у Београду (у пензији су). Одсутни, а нису се јавили су били Бранислав Катанчевић и Миодраг Вељковић. Од четрнаест чланова РСК састанку је присуствовало више од пола тј. девет чланова те је постојала могућност пуноправног одлучивања.
Дневни ред:
1. Расправа и давање мишљења по захтеву Министарства здравља на потребу укључивања СБ за рехабилитацију Горња Трепча у уговарање са РЗЗО постељног фонда за рехабилитацију, а посебно болесника оболелих од мултипле склерозе,
2. Разно

1. Проф. др Владислава Весовић Потић, председник РСК, дала је краћи увод и навела да је Министарство
здравља Републике Србије је упутило Републичкој комисији за рехабилитацију допис бр. 500 – 01- 1007/2011-03 од 29. 07. 2011. године чији је предмет: Упућивање болесника на рехабилитацију у Специјалну болницу ‘’Горња Трепча’’, а који је примљен 08. 08. 2011. године. Састанак је прво био заказан за 30. август али је одложен јер се чекао затражени извештај проф. Поповић о особеностима воде Горње Трепче, који је у прилогу овог извештаја. Сви учесници састанка су пре састанка добили допис Специјалне болнице ‘’Горња Трепча’’ којим се ова установа обратила Министарству здравља са молбом за упућивање пацијената на рехабилитацију у ову болницу на терет средстава Републичког завода за здравствено осигурање као и допис Министарства здравља у коме се од Комисије тражи да размотри горе наведени захтев Специјалне болнице ‘’Горња Трепча’’ и достави мишљење о оправданости уговарања услуга из области физикалне медицине и рехабилитације са овом приватном здравственом установом, узимајући у обзир:
- постојеће капацитете здравствених установа у државној својини
- индикациона подручја већ дефинисана Уредбом о плану мреже здравствених установа и одредбе Правилника о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију које се односе на врсте индикација, дужину трајања, начин и поступак као и упућивање на медицинску рехабилитацију у стационарне здравствене установе специјализоване за рехабилитацију оболелих и повређених осигураних лица Републичког завода за здравствено осигурање.

Министарство здравља посебно тражи да Комисија приликом давања мишљења посебно размотри и достави информацију о томе да ли се здравствене услуге које је понудила Специјална болница ‘’Горња Трепча’’ по врсти и броју могу обезбедити у оквиру постојећих капацитета здравствених установа из Плана мреже здравствених установа.

Поред докумената која је Министарство упутило РСК на састанку је проф. др Милица Лазовић свима дала по примерак Извештаја који је саставила проф др Гордана Поповић. Том приликом је детаљно образложила своју подршку давању позитивног мишљења на тражени захтев, а посебно на основу анализе својстава и дејства воде Горње Трепче која су рађена и раније, а посебно због сталних извештаја и изјава болесника оболелих од мултипле склерозе, о лековитим дејствима воде која је у питању.
Проф. Весовић и Лазовић су навеле у дискусији да РСК није никада правила разлику између приватних и државних лекара – установа, а проф Весовић је подсетила да је РСК уз помоћ Министарства здравља урадила је стручни наџор у свим установама које су у постељном фонду републике наведене са постељама у рехабилитацији (државне установе) као и у Пролом Бањи (приватна установа) којој је дала позитивно мишљење за укључивање 30 постеља колико је некада имала Куршумлијска Бања (септембар 2009. године).
Проф. Петронић је инсистирала на истим критеријумима за све рехабилитационе установе као и обавезном испуњењу стандарда особља што су остали подржали. Прим др Албот је посетила на захтев Министарства.
Др Стеван Буковић и Проф. др Гордана Девечерски су се врло позитивно изјаснили о извештају проф. Поповић што су подржали и остали. Др Кривокапић је поставила питање кадровског потенцијала на шта је одговорила Проф. др М. Лазовић. Др Весовић и др Јовић су говорили о озбиљности неуролошке рехабилитације као и потребном броју кадрова за неуролошку рехабилитацију, посебно кад је у питању мултипла склероза. Проф. Весовић је дала предлог да Министарство одреди Комисију која би установила оспособљеност установе за неуролошку рехабилитацију. Проф. др Лазовић је изнела став да им је тој установи држава дала право за рад јер одговарају потребним критеријумима и да свакако имају кадар за одржање 30 постеља тј. болесника оболелих од мултипле склерозе. У краћој размени мишљења договорено је да ако установа има рехабилитациони тим за обављање рехабилитације болесника са мултиплом склерозом треба бити сагласан да се установи да сагласност за пријем болесника са овим обољењем у оквиру неуролошке рехабилитације и то са 30 постеља. Посебан акценат је стављен на неопходност обављања комплексног физико-рехабилитационог третмана у коме су балнеолошке процедуре само један од модалитета терапије.
РСК је одлучила да по питању Дописа Министарства да следећи

Закључак:
На основу Извештаја о карактеристикама воде која се користи у рехабилитацији оболелих у Специјалној болници ‘’Горња Трепча’’ и ранијих анализа вероватно је да постоји балнеолошка специфичност битна за оболеле од мултипле склерозе те из тих разлога РСК закључује да је могуће уговарање услуга из области неуролошке рехабилитације и то искључиво болесника оболелих од мултипле склерозе са 30 постеља.


2. Разно
Чланови комисије су дискутовали о постељном фонду који је у Плану мреже и навели да постељни фонд Специјалне болнице за рехабилитацију у Врњачкој бањи не би требало рачунати у постеље рехабилитације. РСК подсећа Министарство да је огромна редукција постељног фонда државе урађена на рачун постељног фонда у рехабилитацији (са 11000 на 7000 па 3000), а да је онда држава сама (Министарство) повећавала овај постељни фонд. У највећој редукцији постељног фонда на 3000 постеља како је захтевало Министарство здравља, учествовала је РСК и врло минуциозно одређивала постељни фонд са основном идејом да не наштети болесницима, а да одржи постојање дуго година развијаних рехабилитационих центара – Специјалних болница за рехабилитацију као и очување школованог кадра и бројне опреме, па самим тим и своје струке која је од изузетног значаја у свету. РСК се том приликом борила за очување постељног фонда рехабилитације у болницама што није дало резултат па су те постеље укинуте у великом броју општих болница. У редукцији постељног фонда земље рехабилитација је поднела највећи терет, а и омогућила Општим болницама фиктивно смањење дужине лечења.
Такође је назначено да је рана рехабилитација у општим болницама запостављена, а да су бројна, изузетно значајна одељења рехабилитације у општим болницама, најновијим променама правилника, потпуно укинута.
Посебно је назначено да РСК није консултована код израде Правилника о ортотско протетским средствима.

Затим је наглашено да у примарној здравственој заштити нема довољно школских превентивних
здравствених прегледа и да се мора поново дефинисати улога физијатра на овом нивоу здравствене заштите. И др Кривокапић и др Петронић дале су примере бројних здравствених нелогичности везаних за ову проблематику.


07. 10. 2011.
Записник састављала Р. Крунић - Протић


Проф. др Владислава Весовић – Потић,
Председник Републичке стручне комисије за физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију


Прилог

Мишљење о балнеотерапијској вредности минералних вода Природног лечилишта АТОМСКА БАЊА ДОО ГОРЊА ТРЕПЧА, Специјална болница за рехабилитацију Горња Трепча „Горња Трепча“ у Горњој Трепчи, и индикацијама за употребу

Институт за рехабилитацију Београд, ул. Сокобањска 17, је правни следбеник Завода за интерне болести „Др Властимир Годић“ који од 1970.год. прати физичко-хемијски састав минералних вода Природног лечилишта Горња Трепча и даје мишљење о њиховој терапијској вредности и индикацијама за употребу.
У досадашњој пракси се редовно, сваке 3-4 године, проверавао физичко-хемијски састав минералних вода Горње Трепче и то углавном из бушотине ИБ 1, (дубине 31м), С1 (дубине 20м), бушотине С2, назване Цезијумска, (дубине 44,8м) и чесме за пиће (Литијумска чесма).
Прегледом и компарирањем свих анализа почев од 1970. па до 2009.год.када су рађене последње анализе запажа се да су све воде врло слабо минерализоване (олигоминералне) са минерализацијом мањом од 0,5г/л растворених чврстих материја, да по ањоно-катјонском саставу и садржају гасова припадају категорији калцијум-магнезијум –хидрокарбонатних или магнезијум-хидрокарбонатних слабо сулфидних хипотерми. Све воде су слабо сулфидне јер садрже око 0,5мг/л раствореног лековитог гаса водоник-сулфида (Х2С).
Температура минералних вода Горње Трепче креће се у распону од 24-30⁰Ц због чега се убрајају у хипотерме.
До осамдесетих година прошлог века индикације за примену ових вода биле су углавном запаљенски и дегенеративни реуматизам, како зглобни, тако и ванзглобни. Међутим, запажено је да се у Природном лечилишту Г.Трепча лече и болесници са дијагнозама ван датих индикација, што се нарочито односило на болеснике оболеле од мултипле склерозе (МС). Приликом посете прим.др Л.Радовановића, начелника Службе за балнеологију Завода за интерне болести, овом лечилишту, 1985.год, тадашњи директор Лечилишта, др С.Алексић, истакао је да је примећено да код болесника оболелих од МС након лечења у овом лечилишту долази до не само субјективног, већ и објективног побољшања. Механизам дејства ових вода није био јасан, али је чињеница била да је код ових болесника долазило до смањења спазма, јачања мишићне снаге, стабилнијег хода на дужим релацијама...
Ради утврђивања и проширења индикација за лечење у лечилишту Г.Трепча и на болеснике оболеле од МС, прим. Радовановић и његов стручни тим су саветовали да се спроведе студија на већем броју болесника у дужем временском периоду у којој би се пратили различити објективни параметри код оболелих од МС током балнеотерапије, а у којој би учествовали стручњаци различитих специјалности, у првом реду неуролози, потом физијатри, балнеолози, интернисти и други.
Том приликом је предложено да се ураде и комплетне анализе о присуству тешких метала, цезијума, рубидијума и радиоактивности у овим минералним водама. Од тада се наведене анализе редовно раде, али ни у једном моменту нису регистроване повишене вредности наведених елемената као ни радиоактивности.
1989.год. Природно лечилиште Г.Трепча поднело је извештај са резултатима пројекта „Прилог проучавању индикација за примену минералних вода и пелоида Г.Трепча“ који су потписали професор неурологије на Медицинском факултету у Крагујевцу, др Миодраг Пантовић и декан Техичког факултета у Чачку, проф.др Драган Голубовић.
У пројекту је изнето да су у периоду од 1985-1987.год. праћени ефекти балнеотерапије минералним водама Г.Трепче код 70 болесника оболелих од МС из Србије, Словеније и Италије. Резултати су показали даа је већина знакова обољења и даље остала присутна, али са знацима субјективног и објективног побољшања који су се карактерисали смањењем степена одузетости, појачањем снаге мишића, смањењем спастичности, побољшањем координације покрета, продужавањем способности дужег ходања, смањењем премора, побољшањем говора. Закључак овог пројекта је био да је неопходно наставити поменуто испитивање и систематско праћење већег броја болесника оболелих од МС ради веће валидности добијених резултата и доношења реалнијег суда о дејству минералних вода Г.Трепче на ове болеснике.
Током 2009. И 2010. године, у сарадњи са Институтом за неурологију КЦС ,а под руководством Проф. Јелене Друловиц, спроведено је опсезно истразивање працења ефеката балнеофизикалног третмана у Специјалној болници за рехабилитацију Горња Трепца, које је обухватило 151 болесника оболелих од Сцлеросис мултиплеџ. Болесници су прегледани по доласку у ову установу и након заврсеног лецења. Сви су обрађени по јединственом упитнику: демографски подаци, подаци о болести ( трајање, ток, ЕДСС ), подаци о физикалном третману. Замор је процењиван на КРУПОВОЈ СКАЛИ ЗАМОРА( ФСС) а депресија на БЕЦК-овој СКАЛИ (БДИ), пре и након третмана.Квалитет живота процењиван на основу МСQОЛ-54 упитника. Резултати говоре о статистички значајном смањењу замора након рехабилитације у овој установии а да је то у корелацији са побољсањем квалитета зивота а посебно психолоске димензије..
На основу свега наведеног као и дугогодишњег личног искуства у бављењу балнеологијом, сматрам да је на побољшање како субјективног, тако и објективног стања оболелих од МС после балнеотерапије овим минералним водама био пресудан утицај изузетно повољне температуре ових вода која веома одговара овим болесницима. Ове воде није потребно загревати или расхалђивати што би довело до нарушавања међусобних односа у њиховом ањоно-катјонском саставу као и поремећаја у ресорпцији лековитог гаса Х2С и неких тешких метала. Нижа температура ових вода је велика предност у лечењу болесника са МС, обзиром на то да је познато да је примена топлих купки код ових болесника забрањена јер убрзавају процес демијелинизације нерава.
Спровођење хидротерапије у овим водама идеалне температуре омогућава добру ресорпцију раствореног лековитог гаса Х2С и неких тешких метала који доспевши у крвоток повољно утичу на метаболизам ћелија нервног система и потпомажу регенерацију делимично оштећених неурона, те тако доводе до побољшања стања ових болесника, како субјективног, тако и објективног.
Из тих разлога сматрам да би се међу индикације за лечење минералним водама Г.Трепче, под тачком у којој су наведена неуролошка обољења могла додати и мултипла склероза. Наравно, лечење обих болесника морало би бити комплексно и обухватало би паралелно спровођење медикаментозне, балнеотерапије и мера физикалне медицине и рехабилитације.

.

У Београду, 22. 09. 11. године

Проф. др Гордана Поповић
Спец.интерне медицине, спец.физикалне медицине и
рехабилитације, субспецијалиста балнеоклиматологије
 


2010

Записник са састанка Републичке стручне комисије за физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматолологију који је одржан 21. 12. 2010. у просторијама КЦС, Клинике за физикалну медицину и рехабилитацију КЦС, Пастерова 2 са почетком у 10 и 30 сати и завршетком у 11 и 30 сати.
Састанку су присуствовали: Проф. др Владислава Весовић – Потић, Проф. др Милица Лазовић, Проф. др Гордана Девечерски, Проф. др Ивана Петронић, Прим др Весна Симоновић, Прим др Ранка Крунић – Протић, Прим др Стеван Буковић и др Мирјана Албот.

ДНЕВНИ РЕД:

1. Став РСК у односу на постељни фонд, Врњачка Бања
2. Коментар на нови Правилник за рехабилитацију
3. Захтев удружења родитеља деце са малигним болестима

1. Врњачка Бања има у плану мреже 420 постеља од којих је 400 у постељама рехабилитације. РСК мора да назначи да те постеље нису у рехабилитацији већ у превентиви и/или лечењу и никако несмеју представљати постеље у рехабилитацији. Ни једна постеља те установе није опредељена за рехабилитацију. РСК је увек поздрављала системски решен третман шећерне болести и сматра да ова установа има све елементе, кадар и опрему за превенцију и лечење шећерне болести, али не за рехабилитацију. РСК је до сада неколико пута скретала пажњу на то да је дијабетес меллитус ендокринолошко обољење и да подржава све мере превенције овог изузетно озбиљног обољења. Било би неопходно да око 60 постеља буде у стационарној рехабилитацији. У Извештају РСК из 2009. године види се да је и тада РСК подржавала раyвој националног центра, болнице или института за дијабетес у Врњачкој Бањи, а ван постељног фонда рехабилитације.
Још једном наглашавамо да Врњачка Бања не може бити у постељама рехабилитације сем са 60 постеља.

2. Правилник за рехабилитацију је добијен на кратко ради прегледа и корекције.
Уочено је да поново нема васкуларне патологије у индикацијајама за рехабилитацију.
Неопходно је вратити индикације које нису неведене тј. болести периферног крвотока. За ове болести индиковано је упућивање у СБ за рехабилитацију Гамзиградска Бања као и СБ за рехабилитацију у Бујановцу (због специфичног природног фактора), а за коју је РСК сматрала да држава треба да узме улогу у њеном даљем развоју.
Исто тако, неопходно је помоћи РЗЗО и Министарству здравља да заузму адекватан, а јединствен став према рехабилитацији кардиолошког болесника. Не могу се индикације за лечење у појединим установама мењати по захтеву њихових директора (вероватно је да СБ за рех. Сокобања тражи да има кардиолошке болеснике као индикационо подручје). РСК је рехабилитацију кардиолошких болесника определио Интитут за рехабилитацију у Београду и Институт у Нишкој Бањи).
Битно је и да се поштује мишљење РСК.

Поред тога, РСК је увек тражила да РЗЗО призна трошкове лекова за лечење најтежих болесника. Постојао је предлог за који је РСК веровала да је добила сагласност, да при прележењу болесника из установе за краткотрајно лечење у Специјалну болницу за рехабилитацију, а ако је болесник започео антибиотски третман у установи за краткотрајно лечење, буде са њим упућена и медикаментозна терапија за 5 дана његовог третмана.
Цинизам је што је сада предвиђено да при отпусту болесника из установе за рехабилитацију, она мора да му обезбеди дводневни медикаментозни третман.
Понављамо да по цени лечења непокретнох болесника која се сада признаје и поред повећања (инфлација све обезвредила) не постоје материјални услови за медикаментозни третман болесника.
РЗЗО је обавезан да преузме одговорност за евентуалне пропусте у медикамнтозном лечењу ових болесника.
РЗЗО, на три састанка који су посвећени овом проблему наводи да је за проблем медикаментозног третмана у Специјалним болницама одговорно Министарство здравља.
РСК инсистира на лечењу болесника под једнаким условима за све било да су у установама за краткотрајно лечење или у Специјалним болницама за рехабилитацију.

У делу о уговарању неопходно је кориговати део у коме се наводи уговарање соба према полу јер то није могуће. Собе никада нису мешовите. Болесници према степену свог опоравка могу променити собу да би неко тежег функционалног стања дошао на њихово место. Није могуће нпр. собу 246 уговарати стално само за болеснике мушког пола када се може десити да некада буде и за болеснике женског пола. То се ни у једној здравственој, а ни туристичкој установи не ради па није јасно одакле овај захтев и треба га укинути.

3. Родитељи деце која примају онколошку терапију су преко свог Удружења НУРДОР тражили да њихова деца имају право на опоравак након цитостатске терапије. Тражено је да РСК да своје мишљење о упућивању деце након онколошке терапије у рехабилитационе установе, наведено је да је предлог за то Специјална болница за рехабилитацију у Ивањици.
Професорка Весовић је изнела њихов захтев.
Чланови РСК сматрају да деца са онколошким обољењима треба да имају рехабилитацију у специјалним болницама за рехабилитацију и да би то требало бити ново индикационо подручје – онколошка рехабилитација деце. Чланови РСК такође сматрају да РЗЗО треба да размотри ову могућност тим пре што све околне земље имају ово право. У постељном фонду би се могло у установама које се баве рехабилитацијом деце и Специјалној болници за рехабилитацију Ивањица, одвојити укупно 10 постеља за ову намену.
РСК нуди и Министарству здравља и РЗЗО да уради анализу рехабилитације, начина ресоцијализације и опоравка онколошких болесника по земљама јер је чињеница да је инциденца малигних болести у нашој земљи у порасту и да је неопходно разликовати појмове оправка, рехабилитације, ресоцијализације и палијативног лечења.


Београд, 27. 12. 2010. године
За Комисију РСК за физикалну медицину и рехабилитацију

Проф. др Владислава Весовић - Потић
 


2009

ИЗВЕШТАЈ представника Републичке стручне комисије за физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију Министарства здравља Србије о обиласку – стручном надзору над свим специјалним болницама за рехабилитацију и другим установама за рехабилитацију са постељним капацитетима у рехабилитацији, а ван клиничких и клиничко болничких центара и општих болница

Мрежа - Предлог постељног фонда у рехабилитацији

ДОПИСИ

Записник са састанка у вези измене и допуне правилника о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију -14.07.2009.

Записник са састанка у вези измене и допуне правилника о медицинској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију - 07.07.2009.

Допис удружења специјализованих здравствених установа и Нишке Бање

Допис специјалне болнице за рехабилитацију и ортопедску протетику
 

ОДГОВОРИ

Коментар Записника са састанка у вези измене и допуне Правилника о медицинској
рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију

Одговор поводом дописа – захтева Министарства здравља Републике Србије од 12. 05. 2009. год. – постељни фонд

Примарна здравствена заштита

Одговор Удружењу и Нишкој Бањи

 


 

2008

ОД МИНИСТАРСТВА ЗА РЕПУБЛИЧКУ КОМИСИЈУ:

Анализа захтева установа за специјализовану рехабилитацију

Цене болесничког дана продужене рехабилитације

Правилник о номенклатури здравствених услуга на примарном нивоу здравствене заштите

Правилник о медицниској рехабилитацији у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију

Правилник о садржају и обиму права на здравствену заштиту из обавезног здравственог осигурања и о партиципацији за 2008 годину

Садржај и обим превентивних мера у области примарне здравствене заштите

Предлог уредбе о плану мреже здравствених установа

Уредба о плану мреже здравствених установа

Записник са састанка републичке стручне комисије за специјализовану рехабилитацију

 
ОД РЕПУБЛИЧКЕ КОМИСИЈЕ ЗА МИНИСТАРТСВО:

Увод

Примедбе на Уредбу Службени гласник РС

Мрежа

Одговор на анализу захтева установа специјализованих на рехабилитацију

Коментар правилника о индикацијама

Правилник о садржају



ОСТАЛО:

Закључци са састанка Републичке комисије за физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију
 
одржаног 11. 04. 2008. године достављају се:

Министру здравља Републике Србије
Проф. др Томици Милосављевићу

Државном секретару за здравље
Прим. др мед, сц. Невени Карановић

Директору РЗЗО
Госпођи Светлани Вукајловић

Директору сектора за уговарање РЗЗО
Госпођи Милици Милетић

Саветнику генералног директора РЗЗО
Гђа. др мед. Ксенији Крехов Радовић

Начелнику службе за уговарање РЗЗО
Гђа. др мед. Јасни Љољић

 

Председник републичке стручне комисије за
физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију
Проф. др Владислава Весовић - Потић

Београд
15. 04. 2008. године

 

 

 

Републичка комисија за физикалну                       
медицину и рехабилитацију и                               
балнеоклиматологију                                              
Пастерова 2                                                              
11000 БЕОГРАД

fizijatriscg@sezampro.yu

  

            Састанак Републичке Комисије за физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију одржан је 11. 04. 2008. године са следећим днвеним редом:

1. Коментари установа за специјализовану рехабилитацију на Правилник о медицинској рехабилитацији у стационарним установама специјализованим за рехабилитацију

2. Потреба формирања правилника за физикалну медицину и рехабилитацију на примарном нивоу здравствене заштите

3. Коментар предлога едукативног програма за хиропраксу и кинезиологију са фондом часова и тематским јединицама, који је комисији за уређење традиционалне медицине Министарства здравља, доставио др Петар Динић.

           

Комисија по овим тачкама даје следеће мишљење:

 

Тачка 1.

Опште удружење специјализованих здравствених установа за превенцију инвалидности и рехабилитацију је добило велики број примедби на нови Правилник о коришћењу медицинске рехабилитације и обратило се Републичкој комисији за физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију ради мишљења.

Највећи број приговора је на индикационо подручје у коме се поједина обољења могу рехабилитовати тј. на табелу у којој су дате индикације за упућивање на рехабилитациони третман.

Републички завод за здравствено осигурање Републике је ове године уговорио око 2500 постеља у рехабилитацији. Како се оно што није написано не подразумева то је разумљива реакција бројних Специјалних болница које се баве рехабилитацијом. Већина Установа има примедбе на Табелу за индикационо подручје које им припада.

Мишљење Комисије је да је индикационо подручје добро распоређено, али да у поднаслову табеле није наведено да се она односи на индикације за упућивање болесника у Специјалне болнице ван терена Фонда на коме постоји установа за рехабилитацију, те да то треба и навести. Требало би да је јасно да није могуће упутити преко Фонда, осигураника из Новог Сада на рехабилитациони третман у Сијаринску бању ради рехабилитације прелома кука, али ће се зато становник Сијаринске Бање са истом дијагнозом рехабилитовати на терену свог фонда.

 

 

 

Ради даљих коментара потребно је подсетити се неких докумената нпр.

 

Уредба о плану мреже здравствених установа ("Sl. glasnik RS", br. 42/2006) у делу

II ЗДРАВСТВЕНА ДЕЛАТНОСТ НА ПРИМАРНОМ НИВОУ

Члан 5

У дому здравља обезбеђује се и превенција и лечење у области стоматолошке здравствене заштите, здравствена заштита запослених, односно медицина рада и физикална медицина и рехабилитација, ако обављање ове здравствене делатности није организовано у другој здравственој установи на територији за коју је дом здравља основан, односно ако капацитети друге здравствене установе нису довољни.

III ЗДРАВСТВЕНА ДЕЛАТНОСТ НА СЕКУНДАРНОМ И ТЕРЦИЈАРНОМ НИВОУ

Члан 29

У болничким установама за краткотрајну хоспитализацију спроводи се одговарајући рехабилитациони третман у току болничког лечења и неге и у амбулантним условима.

У специјалним болницама за рехабилитацију, са укупно 3.000 постеља на територији Републике, које располажу одговарајућим терапијским и рехабилитационим капацитетима спроводи се целокупан третман медицинске рехабилитације за хоспитализоване и амбулантне пацијенте.

 

Мишљење:

Приговор Специјалне болнице за лечење и рехабилитацију Меркур Врњачка Бања је оправдан и предлог је Комисије да се за 2008. годину овој установи врате раније предвиђена индикациона подручја.

Амбулантна рехабилитација у специјалним болницама за рехабилитацију је постојећа, дефинисана актима која су наведена (Завод за специјализовану рехабилитацију ''Бања  - Кањижа'', Специјална болница за физикалну медицину и рехабилитацију Русанда Меленци).

Већина установа не разликује адекватност опреме, простора и кадра. Улагано је у опрему па је тако велики број специјализованих болница за рехабилитацију адекватно опремљен, на школовање кадра није обраћено довољно пажње па тако имамо установе које рехабилитују децу, а немају физијатре са субспецијализацијом и дечије рехабилитације. Комисија је давно, и у више наврата, стала становиште и упозоравала да рехабилитација деце захтева високо обучен кадар. Охрабрујуће је да и Фондови дају подршку установама у којима се рехабилитују деца (нпр. Нови Пазар, Фонд Краљево, што ће омогућити брзо решавање овог проблема).

Један број установа није, пре свега, кадровски обезбеђен (број физијатара, виших и средњих терапеута; грубо речено на 1 физијатра треба имати бар 5 физиотерапеута). Никада није била идеја да постоји бескрајан број физијатара већ да се физикалном медицином и рехабилитацијом која је све захтевнија баве физијатри (специјализација траје 4 године), а не специјалисти других специјалности и да се повећа број физиотерапеута тј. да се достигне однос од сада прописаног: 1/5 (ако установа има 1 физијатра мора имати бар 5 физиотерапеута) на 1: 7 што је светски норматив. Поред тога, за коришћење природног фактора у лечењу и рехабилитацији потребни су кадрови са субспецијализацијом из балнеоклиматологије што је такође наглашавано бар 10 година (Специјална болница за рехабилитацију ''Гејзер'' Сијаринска Бања; Специјална болница за рехабилитацију Бујановац, Бујановачка Бања).

Ипак, Комисија је свесна проблема да се на мали број постеља тешко може организовати рехабилитациони третман по нормативима који се најчешће обрачунавају на 100 постеља. На мали број постеља могуће је добро организовати мали опсег рехабилитације те је нереално очекивати да се сви болесници са дијагнозама које су за рехабилитацију у стационарним условима могу рехабилитовати у оквиру региона. Како је дистрибуција становништа, морбидитета и потреба појединих фондова (болесника, становништва) недоступна Комисији, то је Комисија спремна да за Регионалне и Републички фонд као и за Министарство, уколико јој се доставе потребни подаци, да мишљење о прерасподели постељног фонда уколико је то потребно, а установе задовољавају нормативе опреме, кадрова и простора. 

Мора се нагласити да нису сви болесници са најтежим стањима, а који су за рехабилитацију и за упућивање у Специјалне болнице тј. ван места становања или региона (Специјална болница ''Сокобања'' за неспецифичне плућне болести – Сокобања).

Једна од примедби је и да Правилником нису предвиђени политрауматизовани болесници, али је јасно да се приликом упућивања поступа по најтежој тј. дијагнози која доноси највеће ограничење функције.

Комисије сматра у Првилнику о медицинској рехабилитацију у стационарним здравственим установама специјализованим за рехабилитацију Управног одбора Републичког завода за здравствено осигурање од 14. 03. 2008. године у члану 8, став два треба да пише да је предлог за директно упућивање на продужену рехабилитацију на стационарни рехабилитациони третман потребно мишљење (потпис) два физијатра.

Комисија је и даље мишљења да за болеснике који се упућују на стационарни рехабилитациони третман ван територије свог Фонда осигурања, мора да постоји ''букинг'' или нешто слично листама чекања које ће бити јавне. 

 

Тачка 2.

Како има нејсноћа око тога који се болесници (са којим дијагнозама) упућују на рехабилитациони третман на примарни ниво здравствене заштите, Комисија предлаже да јој се омогући формирање Радног тела које би израдило Правилник којим би се изабраном лекару (и Фондовима) обезбедиле индикације за упућивање болесника на рехабилитациони третман на примарни ниво здравствене заштите (тамо где по закону постоји физијатриска служба на примарном нивоу), стандарди терапије, оквирна дужина лечења, потреба за упућивање на више нивое здравствене заштите, а посебно превентивна делатност физијатријске службе у раду са децом и старим лицима.

 

Тачка 3.

Председник секције за акупунктуру СЛД, др Злата Јованић Игњатић упутила је, Председнику Републичке комисије за физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију, Проф. др Владислави Весовић – Потић,  предлог едукативног програма за хиропраксу и кинезиологију са фондом часова и тематским јединицама, који је комисији за уређење традиционалне медицине Министарства здравља, доставио др Петар Динић, са молбом за мишљење Комисије.

Мишљење

Неопходно је да сви скупа признамо да не би данас постојали да није било старих метода лечења, различитих у разним поднебљима, усклађених са предоминирајућим тегобама и навикама оних који су били болесни и лечени, њиховим религијским особеностима, а до граница које су тадашњи лекари имали на располагању за оне који су то себи могли обезбедити. Сиромашнији или мање образовани тражили су помоћ од приучених.

Методе традиционалне медицине имају своја ограничења и неодговорно је бркати традиционалне и савремене методе лечења. Из тих разлога се лекари који познају савремену медицину могу, ако су за то обучени, одлучивати и за повремену примену традиционалних метода лечења узимајући у обзир пре свега навике и психолошке карактеристике својих болесника. Исто тако је опасно користити терминологију савремених метода лечења у традиционалним методама.

Поздравили смо увођење традиционалне медицине у здравствени систем, јер би то омогућило свима који се данас лече, да их на савремен или традиционалан начин лечи високо обучен кадар, а не приучени здравствени или неки други радници.

Прегледом едукативног програма за хиропраксу и примењену кинезиологију Комисије за уређење традиционалне медицине одмах се уочава да термин примењена кинезиологија није термин традиционалне медицине (познавање кинезиологије и њена примена - кинезитерапија у разним стањима и обољењима је у домену специјализације физикалне медицине и рехабилитације) те га у целости треба искључити из терминологије плана и програма које ова Комисија уређује. Данас у оквиру традиционалне медицине, поготово киропраксе постоје одређена терминолошка неслагања, али смо мишљења да се она не решавају преузимањем термина који су већ дефинисани и из других су медицинских грана. Терминолошке омашке видљиве су и на другим местима плана, што верујемo да ће бити исправљено, као и неадекватно мешање мултидисциплинардности савремене медицине са традиционалним поступцима.

Поздрављајући формирање једног оваквог тела, нисмо мислили да ће, грубо речено, по правилницима Министарства здравља, мада би можда требало и Министарства за образовање, доћи до тога да уз довољно обуке (да ли је то тачно?) сваки здравствени радник (а није лекар) може све да ради што ради и лекар специјалиста било које гране.

Киропракса је метода коју у данашње време не треба да ради Милојица из Доње Дренове, она може бити опасна, а посебно када је у питању кичмени стуб, деца и труднице.

Није примерено да неприпремљени, грубо копирамо друге земље само зато што оне имају занимање за које ми тек треба да редовно школујемо кадар, не да га на брзину школујемо. У стварности имамо тек неколико стручњака из ове области. Медицински факултет треба да преузме програме школовања лекара из ове области и да своје мишљење посебно због прописивања индикација и контраиндикација за примену ове методе као и надлежности за упућивање на овај вид терапије.

У сваком случају, овај предлог програма је у надлежности Министарства здравља, Министарства за образовање и медицинских факултета.

 

 

15. 04. 2008.                                                               Председник Републичке комисије заБеоград                                                                       физикалну медицину и рехабилитацију и балнеоклиматологију 

            Проф. Др Владислава Весовић – Потић


2007

Допис РСК 1

Допис РСК 2

Прилог за одређивање државне стратегије приватизације здравствених установа

Прилог државној стратегији приватизације здравствених установа

Одговор за Сокобању 1

Одговор за Сокобању 2

 


2006

Уредба о плану мрезе Здравствених Установа


 

2005

Закон о приватизацији

Извештај

Решење о образовању Републичке Комисије за рехабилитацију 1

Решење о образовању Републичке Комисије за рехабилитацију 2

Решење о образовању Републичке Комисије за рехабилитацију 3

Пословник о раду Републичке Комисије за рехабилитацију

Записник 1

Записник 2

Записник 3

Записник 4

Записник 5

Коментар закона о здравственом осигурању

Примедбе на нацрт стандарда здравствене заштите - кадрови

Примедбе на нацрт стандарда здравствене заштите

Мрежа - деф. предлог

 


 

ОСНИВАЊЕ

Министарство здравља Републике Србије (Помоћник министра Доц. др Синиша Градинац) 05. 07. 2005. године обавестило је дописом Проф. др Владиславу Весовић - Потић да је формирало Републичку комисију за рехабилитацију (решење бр. 119-01-153/2005-02) која има задатак да припрема и изводи програм рехабилитације у републици и ради при Центру за физикалну медицину и рехабилитацију Клиничког центра Србије.


АКТ


На основу члана 67., а у вези члана 69. Закона о државној управи (''Службени гласник РС'', број 20/92, 6/93, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94 и 49/99), доносим


РЕШЕЊЕ

О образовању Републичке Комисије за рехабилитацију

И

Образује се Републичка Комисија за рехабилитацију.

У Републичку Комисију за рехабилитацију именују се:

1. за председника, прпф. Др Владислава Весовић - Потић, Клинички центар Србије;

2. за секретара; прим. др Ранка Крунић - Протић, Клинички центар Србије

3. за чланове:
- Проф. др Гордана Девечерски, Клинички центра Нови Сад;
- Проф. др Стеван Јовић, Клиника за рехабилитацију ''Др Мирослав Зотовић'', Београд;
- Проф. др Милица Лазовић, Клинички центар Ниш;
- Доц. др Ивана Петронић, Универзитетска дечија клиника, Београд;
- Проф. др Миодраг Јевтић, Клинички центар Крагујевац;
- Др Мира Албот, Специјална болница за неуролошка обољења, Стари Сланкамен;
- Др Слободан Буковић, Дом здравља Земун, Београд;
- Др Драгица Комненић, Институт за рехабилитацију, Београд;
- Др Бранислав Катанчевић, Рехабилитацијони центар, Рибарска бања;
- Др Никола Сремчевић, Специјална болница за рехабилитацију, Бања Ковиљача;
- Др Весна Симоновић, Специјална болница за церебралну парализу, Београд;
- Др Драгана Кривокапић, Дом здравља ''Др Симо Милошевић'', Чукарица, Београд.

ИИ

Комисија има задатак да:

- учествује у изради законских прописа који се тичу физикалне медицине и рехабилитације и балнеоклиматологије;

- даје мишљења и предлоге о обиму и садржају здравствене заштите из области физикалне медицине и рехабилитације и балнеоклиматологије на примарном, секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите;

- даје предлоге о физијатријској превентивној заштити појединих групација становништва (деца, стари);

- даје предлоге о физијатријским превентивним/куративним мерама у оквиру неких масовних хроничних незаразних болести и смањењу онеспособљености које су последица болести или траума;

- даје предлоге при изради плана мреже здравствених установа које обављају делатност физикалне медицине и рехабилитације и балнеоклиматологије, са предлогом капацитета ових установа;

- учествује у ванредном и редовном стручном надзору, а посебно у стручном надзору над квалитетом рада установа које се баве физикалном медицином и рехабилитацијом и балнеоклиматологијом или одељења за физикалну медицину и рехабилитацију у оквиру општих болница односно примарној здравственој заштити;

- врши евалуацију успешности/корисности примене измењених и/или нових прописа;

- учествује у давању предлога норматива кадра и услуга из своје области, одређивању садржаја и обима рада као и потребе за кадровском обезбеђеношћу и опремљеношћу установа које се баве физикалном медицином и рехабилитацијом и балнеоклиматологијом;

- сарађује са образовним институцијама (Медицински факултет у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу и катедре за физикалну медицину и рехабилитацију ових факултета), а посебно ради унапређења стручног усавршавања физијатара;

- сарађује са Српским лекарским друштвом и то посебно у области лиценцирања и редовног стручног усавршавања;

- сарађује са Републичким заводом за здравствено осигурање;

- врши стручну обраду постављених питања и проблема из области физикалне медицине и рехабилитације и балнеоклиматологије, посебно у области усклађивања права становништва на здравствену заштиту из области физикалне медицине и рехабилитације и балнеологије и реалних финансијских средстава као и концепције за планирање обавезног државног односно других сектора здравства из своје области,

- координише пројекте који се односе на ову област.

ИИИ

Републичка Комисија за рехабилитацију ради при Центру за физикалну медицину и рехабилитацију, Клинички центар Србије.

У рад Комисије за рехабилитацију, на предлог Председника, за одређена питања могу се ангажовати стручњаци из различитих области, односно могу се образовати подкомисије.


Број: 119-01-153/2005-02
Датум: 20.06.2005. године

М И Н И С Т А Р
Проф. др Томица Милосављевић, ср


Пословник о раду републичке комисије за рехабилитацију

 

 

 

 



     

НАСЛОВНА  -  МАПА ПРЕЗЕНТАЦИЈЕ  -  КОНТАКТ  МАРКЕТИНГ  -  CREDITS
АКТИВНОСТИ  -  НОВОСТИ  -  ЧЛАНОВИ  -  ПРИСТУПНИЦА  -  ДОКУМЕНТАЦИЈА  -  КОНГРЕС  -  РЕПУБЛИЧКА КОМИСИЈА ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ  -  СЕКЦИЈА СРПСКОГ ЛЕКАРСКОГ ДРУШТВА
© УДРУЖЕЊЕ ФИЗИЈАТАРА СРБИЈЕ 2008