|
|
|
|
|
Republička komisija za fizikalnu
Zaključci sa sastanka Republičke komisije za fizikalnu
medicinu i rehabilitaciju i
balneoklimatologiju
Ministru zdravlja Republike Srbije
Državnom sekretaru za zdravlje
Direktoru RZZO
Direktoru sektora za ugovaranje RZZO
Savetniku generalnog direktora RZZO
Načelniku službe za ugovaranje RZZO
Predsednik republičke stručne komisije za
Beograd
Republička komisija za fizikalnu
Sastanak Republičke Komisije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i balneoklimatologiju održan je 11. 04. 2008. godine sa sledećim dnvenim redom: 1. Komentari ustanova za specijalizovanu rehabilitaciju na Pravilnik o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju 2. Potreba formiranja pravilnika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju na primarnom nivou zdravstvene zaštite 3. Komentar predloga edukativnog programa za hiropraksu i kineziologiju sa fondom časova i tematskim jedinicama, koji je komisiji za uređenje tradicionalne medicine Ministarstva zdravlja, dostavio dr Petar Dinić.
Komisija po ovim tačkama daje sledeće mišljenje:
Tačka 1. Opšte udruženje specijalizovanih zdravstvenih ustanova za prevenciju invalidnosti i rehabilitaciju je dobilo veliki broj primedbi na novi Pravilnik o korišćenju medicinske rehabilitacije i obratilo se Republičkoj komisiji za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i balneoklimatologiju radi mišljenja. Najveći broj prigovora je na indikaciono područje u kome se pojedina oboljenja mogu rehabilitovati tj. na tabelu u kojoj su date indikacije za upućivanje na rehabilitacioni tretman. Republički zavod za zdravstveno osiguranje Republike je ove godine ugovorio oko 2500 postelja u rehabilitaciji. Kako se ono što nije napisano ne podrazumeva to je razumljiva reakcija brojnih Specijalnih bolnica koje se bave rehabilitacijom. Većina Ustanova ima primedbe na Tabelu za indikaciono područje koje im pripada. Mišljenje Komisije je da je indikaciono područje dobro raspoređeno, ali da u podnaslovu tabele nije navedeno da se ona odnosi na indikacije za upućivanje bolesnika u Specijalne bolnice van terena Fonda na kome postoji ustanova za rehabilitaciju, te da to treba i navesti. Trebalo bi da je jasno da nije moguće uputiti preko Fonda, osiguranika iz Novog Sada na rehabilitacioni tretman u Sijarinsku banju radi rehabilitacije preloma kuka, ali će se zato stanovnik Sijarinske Banje sa istom dijagnozom rehabilitovati na terenu svog fonda.
Radi daljih komentara potrebno je podsetiti se nekih dokumenata npr.
Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova ("Sl. glasnik RS", br. 42/2006) u delu II ZDRAVSTVENA DELATNOST NA PRIMARNOM NIVOU Član 5 U domu zdravlja obezbeđuje se i prevencija i lečenje u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite, zdravstvena zaštita zaposlenih, odnosno medicina rada i fizikalna medicina i rehabilitacija, ako obavljanje ove zdravstvene delatnosti nije organizovano u drugoj zdravstvenoj ustanovi na teritoriji za koju je dom zdravlja osnovan, odnosno ako kapaciteti druge zdravstvene ustanove nisu dovoljni. III ZDRAVSTVENA DELATNOST NA SEKUNDARNOM I TERCIJARNOM NIVOU Član 29 U bolničkim ustanovama za kratkotrajnu hospitalizaciju sprovodi se odgovarajući rehabilitacioni tretman u toku bolničkog lečenja i nege i u ambulantnim uslovima. U specijalnim bolnicama za rehabilitaciju, sa ukupno 3.000 postelja na teritoriji Republike, koje raspolažu odgovarajućim terapijskim i rehabilitacionim kapacitetima sprovodi se celokupan tretman medicinske rehabilitacije za hospitalizovane i ambulantne pacijente.
Mišljenje: Prigovor Specijalne bolnice za lečenje i rehabilitaciju Merkur Vrnjačka Banja je opravdan i predlog je Komisije da se za 2008. godinu ovoj ustanovi vrate ranije predviđena indikaciona područja. Ambulantna rehabilitacija u specijalnim bolnicama za rehabilitaciju je postojeća, definisana aktima koja su navedena (Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju ''Banja - Kanjiža'', Specijalna bolnica za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Rusanda Melenci). Većina ustanova ne razlikuje adekvatnost opreme, prostora i kadra. Ulagano je u opremu pa je tako veliki broj specijalizovanih bolnica za rehabilitaciju adekvatno opremljen, na školovanje kadra nije obraćeno dovoljno pažnje pa tako imamo ustanove koje rehabilituju decu, a nemaju fizijatre sa subspecijalizacijom i dečije rehabilitacije. Komisija je davno, i u više navrata, stala stanovište i upozoravala da rehabilitacija dece zahteva visoko obučen kadar. Ohrabrujuće je da i Fondovi daju podršku ustanovama u kojima se rehabilituju deca (npr. Novi Pazar, Fond Kraljevo, što će omogućiti brzo rešavanje ovog problema). Jedan broj ustanova nije, pre svega, kadrovski obezbeđen (broj fizijatara, viših i srednjih terapeuta; grubo rečeno na 1 fizijatra treba imati bar 5 fizioterapeuta). Nikada nije bila ideja da postoji beskrajan broj fizijatara već da se fizikalnom medicinom i rehabilitacijom koja je sve zahtevnija bave fizijatri (specijalizacija traje 4 godine), a ne specijalisti drugih specijalnosti i da se poveća broj fizioterapeuta tj. da se dostigne odnos od sada propisanog: 1/5 (ako ustanova ima 1 fizijatra mora imati bar 5 fizioterapeuta) na 1: 7 što je svetski normativ. Pored toga, za korišćenje prirodnog faktora u lečenju i rehabilitaciji potrebni su kadrovi sa subspecijalizacijom iz balneoklimatologije što je takođe naglašavano bar 10 godina (Specijalna bolnica za rehabilitaciju ''Gejzer'' Sijarinska Banja; Specijalna bolnica za rehabilitaciju Bujanovac, Bujanovačka Banja). Ipak, Komisija je svesna problema da se na mali broj postelja teško može organizovati rehabilitacioni tretman po normativima koji se najčešće obračunavaju na 100 postelja. Na mali broj postelja moguće je dobro organizovati mali opseg rehabilitacije te je nerealno očekivati da se svi bolesnici sa dijagnozama koje su za rehabilitaciju u stacionarnim uslovima mogu rehabilitovati u okviru regiona. Kako je distribucija stanovništa, morbiditeta i potreba pojedinih fondova (bolesnika, stanovništva) nedostupna Komisiji, to je Komisija spremna da za Regionalne i Republički fond kao i za Ministarstvo, ukoliko joj se dostave potrebni podaci, da mišljenje o preraspodeli posteljnog fonda ukoliko je to potrebno, a ustanove zadovoljavaju normative opreme, kadrova i prostora. Mora se naglasiti da nisu svi bolesnici sa najtežim stanjima, a koji su za rehabilitaciju i za upućivanje u Specijalne bolnice tj. van mesta stanovanja ili regiona (Specijalna bolnica ''Sokobanja'' za nespecifične plućne bolesti – Sokobanja). Jedna od primedbi je i da Pravilnikom nisu predviđeni politraumatizovani bolesnici, ali je jasno da se prilikom upućivanja postupa po najtežoj tj. dijagnozi koja donosi najveće ograničenje funkcije. Komisije smatra u Prvilniku o medicinskoj rehabilitaciju u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju Upravnog odbora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje od 14. 03. 2008. godine u članu 8, stav dva treba da piše da je predlog za direktno upućivanje na produženu rehabilitaciju na stacionarni rehabilitacioni tretman potrebno mišljenje (potpis) dva fizijatra. Komisija je i dalje mišljenja da za bolesnike koji se upućuju na stacionarni rehabilitacioni tretman van teritorije svog Fonda osiguranja, mora da postoji ''buking'' ili nešto slično listama čekanja koje će biti javne.
Tačka 2. Kako ima nejsnoća oko toga koji se bolesnici (sa kojim dijagnozama) upućuju na rehabilitacioni tretman na primarni nivo zdravstvene zaštite, Komisija predlaže da joj se omogući formiranje Radnog tela koje bi izradilo Pravilnik kojim bi se izabranom lekaru (i Fondovima) obezbedile indikacije za upućivanje bolesnika na rehabilitacioni tretman na primarni nivo zdravstvene zaštite (tamo gde po zakonu postoji fizijatriska služba na primarnom nivou), standardi terapije, okvirna dužina lečenja, potreba za upućivanje na više nivoe zdravstvene zaštite, a posebno preventivna delatnost fizijatrijske službe u radu sa decom i starim licima.
Tačka 3. Predsednik sekcije za akupunkturu SLD, dr Zlata Jovanić Ignjatić uputila je, Predsedniku Republičke komisije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i balneoklimatologiju, Prof. dr Vladislavi Vesović – Potić, predlog edukativnog programa za hiropraksu i kineziologiju sa fondom časova i tematskim jedinicama, koji je komisiji za uređenje tradicionalne medicine Ministarstva zdravlja, dostavio dr Petar Dinić, sa molbom za mišljenje Komisije. Mišljenje Neophodno je da svi skupa priznamo da ne bi danas postojali da nije bilo starih metoda lečenja, različitih u raznim podnebljima, usklađenih sa predominirajućim tegobama i navikama onih koji su bili bolesni i lečeni, njihovim religijskim osobenostima, a do granica koje su tadašnji lekari imali na raspolaganju za one koji su to sebi mogli obezbediti. Siromašniji ili manje obrazovani tražili su pomoć od priučenih. Metode tradicionalne medicine imaju svoja ograničenja i neodgovorno je brkati tradicionalne i savremene metode lečenja. Iz tih razloga se lekari koji poznaju savremenu medicinu mogu, ako su za to obučeni, odlučivati i za povremenu primenu tradicionalnih metoda lečenja uzimajući u obzir pre svega navike i psihološke karakteristike svojih bolesnika. Isto tako je opasno koristiti terminologiju savremenih metoda lečenja u tradicionalnim metodama. Pozdravili smo uvođenje tradicionalne medicine u zdravstveni sistem, jer bi to omogućilo svima koji se danas leče, da ih na savremen ili tradicionalan način leči visoko obučen kadar, a ne priučeni zdravstveni ili neki drugi radnici. Pregledom edukativnog programa za hiropraksu i primenjenu kineziologiju Komisije za uređenje tradicionalne medicine odmah se uočava da termin primenjena kineziologija nije termin tradicionalne medicine (poznavanje kineziologije i njena primena - kineziterapija u raznim stanjima i oboljenjima je u domenu specijalizacije fizikalne medicine i rehabilitacije) te ga u celosti treba isključiti iz terminologije plana i programa koje ova Komisija uređuje. Danas u okviru tradicionalne medicine, pogotovo kiroprakse postoje određena terminološka neslaganja, ali smo mišljenja da se ona ne rešavaju preuzimanjem termina koji su već definisani i iz drugih su medicinskih grana. Terminološke omaške vidljive su i na drugim mestima plana, što verujemo da će biti ispravljeno, kao i neadekvatno mešanje multidisciplinardnosti savremene medicine sa tradicionalnim postupcima. Pozdravljajući formiranje jednog ovakvog tela, nismo mislili da će, grubo rečeno, po pravilnicima Ministarstva zdravlja, mada bi možda trebalo i Ministarstva za obrazovanje, doći do toga da uz dovoljno obuke (da li je to tačno?) svaki zdravstveni radnik (a nije lekar) može sve da radi što radi i lekar specijalista bilo koje grane. Kiropraksa je metoda koju u današnje vreme ne treba da radi Milojica iz Donje Drenove, ona može biti opasna, a posebno kada je u pitanju kičmeni stub, deca i trudnice. Nije primereno da nepripremljeni, grubo kopiramo druge zemlje samo zato što one imaju zanimanje za koje mi tek treba da redovno školujemo kadar, ne da ga na brzinu školujemo. U stvarnosti imamo tek nekoliko stručnjaka iz ove oblasti. Medicinski fakultet treba da preuzme programe školovanja lekara iz ove oblasti i da svoje mišljenje posebno zbog propisivanja indikacija i kontraindikacija za primenu ove metode kao i nadležnosti za upućivanje na ovaj vid terapije. U svakom slučaju, ovaj predlog programa je u nadležnosti Ministarstva zdravlja, Ministarstva za obrazovanje i medicinskih fakulteta.
15. 04. 2008. Predsednik Republičke komisije zaBeograd fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i balneoklimatologiju Prof. Dr Vladislava Vesović – Potić
OSNIVANJE Ministarstvo zdravlja Republike Srbije (Pomoćnik ministra Doc. dr Siniša Gradinac) 05. 07. 2005. godine obavestilo je dopisom Prof. dr Vladislavu Vesović - Potić da je formiralo Republičku komisiju za rehabilitaciju (rešenje br. 119-01-153/2005-02) koja ima zadatak da priprema i izvodi program rehabilitacije u republici i radi pri Centru za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije.
I
Obrazuje se Republička Komisija za
rehabilitaciju. II
Komisija ima zadatak da: III
Republička Komisija za rehabilitaciju radi
pri Centru za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Klinički centar
Srbije.
M I N I S T A R |
Poslovnik o radu Repubičke komisije za rehabilitaciju
|
|
|
|
||
|
NASLOVNA
-
MAPA PREZENTACIJE -
KONTAKT
-
MARKETING
-
CREDITS |
