Republička komisija za fizikalnu        
medicinu i rehabilitaciju i                           
balneoklimatologiju                               
Pasterova 2                                              
11000 BEOGRAD

fizijatris@gmail.com


2015

Odgovor RSK 17. april 2015


2014

Zapisnik sa sastanka Republičke stručne komisije za rehabilitaciju koji je održan 19. novembra 2014. godine

Zapisnik sa sastanka Republičke stručne komisije za rehabilitaciju koji je održan 01. aprila 2014. godine

Rešenje o formiranju republičke stručne komisije za rehabilitaciju

 


 

2013

Zapisnik sa sastanka Republičke stručne komisije za rehabilitaciju koji je održan 30. oktobra 2013. godine

Zapisnik sa sastanka Republičke stručne komisije za rehabilitaciju koji je održan 09. jula 2013. godine

Zapisnik sa sastanka Republičke stručne komisije za rehabilitaciju koji je održan 21. maja 2013. godine

Zapisnik sa sastanka Republičke stručne komisije za rehabilitaciju koji je održan 13. maja 2013. godine

Zapisnik sa telefonskog sastanka Republičke stručne komisije za rehabilitaciju koji je održan 13. marta 2013. godine

Zapisnik sa prvog dela sastanka Republičke stručne komisije za rehabilitaciju koji je održan 25. marta 2013.

Zapisnik sa drugog dela sastanka Republičke stručne komisije za rehabilitaciju koji je održan 25. marta 2013. godine

Zapisnik sa e-mail sastanka Republičke stručne komisije za rehabilitaciju koji je održan 29. marta 2013. godine

Zapisnik sa sastanka Republičke stručne komisije za rehabilitaciju koji je održan 19. februara 2013. godine

Sastanak Republičke stručne komisije za rehabilitaciju održan je 29. Januara 2013. godine


2012

Sastanak republičke komisije za rehabilitaciju 08.12.2012

Rešenje o obrazovanju republičke stručne komisije za rehabilitaciju

Pismo RSK za fizikalnu medicinu za nomenklaturu

Radni materijal, nomenklatura, pravilnik, usluge fizioterapeuta

Radni materijal, predlog nomenklature u PZZ skrining

Radni materijal, usluge, sva obeležja

RSK predlog normativi primarna FMR

Pismo za Batut i RZZ

Specijalna bolnica za rehabilitaciju "Gejzer" Sijarinska Banja:
Zahtev za pro
širenje indikacionog područja

Zapisnik sa sastanka Republičke stručne komisije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i balneoklimatologiju održanog dana 11. 06. 2012.

Pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima koja se obezbedjuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja

Fizikalna medicina i rehabilitacija - Nova nomenklatura

Fizikalna medicina i rehabilitacija - Nova nomenklatura - Propratno pismo

Odgovori: januar - jun 2012


2011

22.12.2011

Novi pravilnik Fonda

Pravilnik o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju(„Službeni glasnik RS“ br. 47/08, 69/08)

Zapisnik

22.09.2011

Gornja Trepča, 22.09.2011
 


2010

Zapisnik sa sastanka Republičke stručne komisije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i balneoklimatolologiju koji je održan 21. 12. 2010. u prostorijama KCS, Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju KCS, Pasterova 2 sa početkom u 10 i 30 sati i završetkom u 11 i 30 sati.
Sastanku su prisustvovali: Prof. dr Vladislava Vesović – Potić, Prof. dr Milica Lazović, Prof. dr Gordana Devečerski, Prof. dr Ivana Petronić, Prim dr Vesna Simonović, Prim dr Ranka Krunić – Protić, Prim dr Stevan Buković i dr Mirjana Albot.

DNEVNI RED:

1. Stav RSK u odnosu na posteljni fond, Vrnjačka Banja
2. Komentar na novi Pravilnik za rehabilitaciju
3. Zahtev udruženja roditelja dece sa malignim bolestima

1. Vrnjačka Banja ima u planu mreže 420 postelja od kojih je 400 u posteljama rehabilitacije. RSK mora da naznači da te postelje nisu u rehabilitaciji već u preventivi i/ili lečenju i nikako nesmeju predstavljati postelje u rehabilitaciji. Ni jedna postelja te ustanove nije opredeljena za rehabilitaciju. RSK je uvek pozdravljala sistemski rešen tretman šećerne bolesti i smatra da ova ustanova ima sve elemente, kadar i opremu za prevenciju i lečenje šećerne bolesti, ali ne za rehabilitaciju. RSK je do sada nekoliko puta skretala pažnju na to da je dijabetes mellitus endokrinološko oboljenje i da podržava sve mere prevencije ovog izuzetno ozbiljnog oboljenja. Bilo bi neophodno da oko 60 postelja bude u stacionarnoj rehabilitaciji. U Izveštaju RSK iz 2009. godine vidi se da je i tada RSK podržavala rayvoj nacionalnog centra, bolnice ili instituta za dijabetes u Vrnjačkoj Banji, a van posteljnog fonda rehabilitacije.
Još jednom naglašavamo da Vrnjačka Banja ne može biti u posteljama rehabilitacije sem sa 60 postelja.

2. Pravilnik za rehabilitaciju je dobijen na kratko radi pregleda i korekcije.
Uočeno je da ponovo nema vaskularne patologije u indikacijajama za rehabilitaciju.
Neophodno je vratiti indikacije koje nisu nevedene tj. bolesti perifernog krvotoka. Za ove bolesti indikovano je upućivanje u SB za rehabilitaciju Gamzigradska Banja kao i SB za rehabilitaciju u Bujanovcu (zbog specifičnog prirodnog faktora), a za koju je RSK smatrala da država treba da uzme ulogu u njenom daljem razvoju.
Isto tako, neophodno je pomoći RZZO i Ministarstvu zdravlja da zauzmu adekvatan, a jedinstven stav prema rehabilitaciji kardiološkog bolesnika. Ne mogu se indikacije za lečenje u pojedinim ustanovama menjati po zahtevu njihovih direktora (verovatno je da SB za reh. Sokobanja traži da ima kardiološke bolesnike kao indikaciono područje). RSK je rehabilitaciju kardioloških bolesnika opredelio Intitut za rehabilitaciju u Beogradu i Institut u Niškoj Banji).
Bitno je i da se poštuje mišljenje RSK.

Pored toga, RSK je uvek tražila da RZZO prizna troškove lekova za lečenje najtežih bolesnika. Postojao je predlog za koji je RSK verovala da je dobila saglasnost, da pri preleženju bolesnika iz ustanove za kratkotrajno lečenje u Specijalnu bolnicu za rehabilitaciju, a ako je bolesnik započeo antibiotski tretman u ustanovi za kratkotrajno lečenje, bude sa njim upućena i medikamentozna terapija za 5 dana njegovog tretmana.
Cinizam je što je sada predviđeno da pri otpustu bolesnika iz ustanove za rehabilitaciju, ona mora da mu obezbedi dvodnevni medikamentozni tretman.
Ponavljamo da po ceni lečenja nepokretnoh bolesnika koja se sada priznaje i pored povećanja (inflacija sve obezvredila) ne postoje materijalni uslovi za medikamentozni tretman bolesnika.
RZZO je obavezan da preuzme odgovornost za eventualne propuste u medikamntoznom lečenju ovih bolesnika.
RZZO, na tri sastanka koji su posvećeni ovom problemu navodi da je za problem medikamentoznog tretmana u Specijalnim bolnicama odgovorno Ministarstvo zdravlja.
RSK insistira na lečenju bolesnika pod jednakim uslovima za sve bilo da su u ustanovama za kratkotrajno lečenje ili u Specijalnim bolnicama za rehabilitaciju.

U delu o ugovaranju neophodno je korigovati deo u kome se navodi ugovaranje soba prema polu jer to nije moguće. Sobe nikada nisu mešovite. Bolesnici prema stepenu svog oporavka mogu promeniti sobu da bi neko težeg funkcionalnog stanja došao na njihovo mesto. Nije moguće npr. sobu 246 ugovarati stalno samo za bolesnike muškog pola kada se može desiti da nekada bude i za bolesnike ženskog pola. To se ni u jednoj zdravstvenoj, a ni turističkoj ustanovi ne radi pa nije jasno odakle ovaj zahtev i treba ga ukinuti.

3. Roditelji dece koja primaju onkološku terapiju su preko svog Udruženja NURDOR tražili da njihova deca imaju pravo na oporavak nakon citostatske terapije. Traženo je da RSK da svoje mišljenje o upućivanju dece nakon onkološke terapije u rehabilitacione ustanove, navedeno je da je predlog za to Specijalna bolnica za rehabilitaciju u Ivanjici.
Profesorka Vesović je iznela njihov zahtev.
Članovi RSK smatraju da deca sa onkološkim oboljenjima treba da imaju rehabilitaciju u specijalnim bolnicama za rehabilitaciju i da bi to trebalo biti novo indikaciono područje – onkološka rehabilitacija dece. Članovi RSK takođe smatraju da RZZO treba da razmotri ovu mogućnost tim pre što sve okolne zemlje imaju ovo pravo. U posteljnom fondu bi se moglo u ustanovama koje se bave rehabilitacijom dece i Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Ivanjica, odvojiti ukupno 10 postelja za ovu namenu.
RSK nudi i Ministarstvu zdravlja i RZZO da uradi analizu rehabilitacije, načina resocijalizacije i oporavka onkoloških bolesnika po zemljama jer je činjenica da je incidenca malignih bolesti u našoj zemlji u porastu i da je neophodno razlikovati pojmove opravka, rehabilitacije, resocijalizacije i palijativnog lečenja.


Beograd, 27. 12. 2010. godine
Za Komisiju RSK za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju

Prof. dr Vladislava Vesović - Potić

 

2009

IZVEŠTAJ predstavnika Republičke stručne komisije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i balneoklimatologiju Ministarstva zdravlja Srbije o obilasku – stručnom nadzoru nad svim specijalnim bolnicama za rehabilitaciju i drugim ustanovama za rehabilitaciju sa posteljnim kapacitetima u rehabilitaciji, a van kliničkih i kliničko bolničkih centara i opštih bolnica

Mreža - Predlog posteljnog fonda u rehabilitaciji

DOPISI

Zapisnik sa sastanka u vezi izmene i dopune pravilnika o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju -14.07.2009.

Zapisnik sa sastanka u vezi izmene i dopune pravilnika o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju - 07.07.2009

Dopis udruženja specijalizovanih zdravstvenih ustanova i Niške Banje

Dopis specijalne bolnice za rehabilitaciju i ortopedsku protetiku


ODGOVORI

Komentar Zapisnika sa sastanka u vezi izmene i dopune Pravilnika o medicinskoj
rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju

Odgovor povodom dopisa – zahteva Ministarstva zdravlja Republike Srbije od 12. 05. 2009. god. – posteljni fond

Primarna zdravstvena zaštita

Odgovor Udruženju i Niškoj Banji

 


 

2008

OD MINISTARSTVA ZA REPUBLIČKU KOMISIJU:

Analiza zahteva ustanova za specijalizovanu rehabilitaciju

Cene bolesničkog dana produžene rehabilitacije

Pravilnik o nomenklaturi zdravstvenih usluga na primarnom nivou zdravstvene zaštite

Pravilnik o medicniskoj rehabilitaciji u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju

Pravilnik o sadržaju i obimu prava na zdravstvenu zaštitu iz obaveznog zdravstvenog osiguranja i o participaciji za 2008 godinu

Sadržaj i obim preventivnih mera u oblasti primarne zdravstvene zaštite

Predlog uredbe o planu mreže zdravstvenih ustanova

Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova

Zapisnik sa sastanka republičke stručne komisije za specijalizovanu rehabilitaciju

 
OD REPUBLI
ČKE KOMISIJE ZA MINISTARTSVO:

Uvod

Primedbe na Uredbu Službeni glasnik RS

Mreža

Odgovor na analizu zahteva ustanova specijalizovanih na rehabilitaciju

Komentar pravilnika o indikacijama

Pravilnik o sadržaju


OSTALO
:

Zaključci sa sastanka Republičke komisije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i balneoklimatologiju
 
održanog 11. 04. 2008. godine dostavljaju se:

Ministru zdravlja Republike Srbije
Prof. dr Tomici Milosavljeviću

Državnom sekretaru za zdravlje
Prim. dr med, sc. Neveni Karanović

Direktoru RZZO
Gospođi Svetlani Vukajlović

Direktoru sektora za ugovaranje RZZO
Gospođi Milici Miletić

Savetniku generalnog direktora RZZO
Gđa. dr med. Kseniji Krehov Radović

Načelniku službe za ugovaranje RZZO
Gđa. dr med. Jasni Ljoljić

 

Predsednik republičke stručne komisije za
fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i balneoklimatologiju
Prof. dr Vladislava Vesović - Potić

Beograd
15. 04. 2008. godine

 

 

 

Republička komisija za fizikalnu                       
medicinu i rehabilitaciju i                               
balneoklimatologiju                                              
Pasterova 2                                                              
11000 BEOGRAD

fizijatriscg@sezampro.yu

  

            Sastanak Republičke Komisije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i balneoklimatologiju održan je 11. 04. 2008. godine sa sledećim dnvenim redom:

1. Komentari ustanova za specijalizovanu rehabilitaciju na Pravilnik o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju

2. Potreba formiranja pravilnika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju na primarnom nivou zdravstvene zaštite

3. Komentar predloga edukativnog programa za hiropraksu i kineziologiju sa fondom časova i tematskim jedinicama, koji je komisiji za uređenje tradicionalne medicine Ministarstva zdravlja, dostavio dr Petar Dinić.

           

Komisija po ovim tačkama daje sledeće mišljenje:

 

Tačka 1.

Opšte udruženje specijalizovanih zdravstvenih ustanova za prevenciju invalidnosti i rehabilitaciju je dobilo veliki broj primedbi na novi Pravilnik o korišćenju medicinske rehabilitacije i obratilo se Republičkoj komisiji za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i balneoklimatologiju radi mišljenja.

Najveći broj prigovora je na indikaciono područje u kome se pojedina oboljenja mogu rehabilitovati tj. na tabelu u kojoj su date indikacije za upućivanje na rehabilitacioni tretman.

Republički zavod za zdravstveno osiguranje Republike je ove godine ugovorio oko 2500 postelja u rehabilitaciji. Kako se ono što nije napisano ne podrazumeva to je razumljiva reakcija brojnih Specijalnih bolnica koje se bave rehabilitacijom. Većina Ustanova ima primedbe na Tabelu za indikaciono područje koje im pripada.

Mišljenje Komisije je da je indikaciono područje dobro raspoređeno, ali da u podnaslovu tabele nije navedeno da se ona odnosi na indikacije za upućivanje bolesnika u Specijalne bolnice van terena Fonda na kome postoji ustanova za rehabilitaciju, te da to treba i navesti. Trebalo bi da je jasno da nije moguće uputiti preko Fonda, osiguranika iz Novog Sada na rehabilitacioni tretman u Sijarinsku banju radi rehabilitacije preloma kuka, ali će se zato stanovnik Sijarinske Banje sa istom dijagnozom rehabilitovati na terenu svog fonda.

 

 

 

Radi daljih komentara potrebno je podsetiti se nekih dokumenata npr.

 

Uredba o planu mreže zdravstvenih ustanova ("Sl. glasnik RS", br. 42/2006) u delu

II ZDRAVSTVENA DELATNOST NA PRIMARNOM NIVOU

Član 5

U domu zdravlja obezbeđuje se i prevencija i lečenje u oblasti stomatološke zdravstvene zaštite, zdravstvena zaštita zaposlenih, odnosno medicina rada i fizikalna medicina i rehabilitacija, ako obavljanje ove zdravstvene delatnosti nije organizovano u drugoj zdravstvenoj ustanovi na teritoriji za koju je dom zdravlja osnovan, odnosno ako kapaciteti druge zdravstvene ustanove nisu dovoljni.

III ZDRAVSTVENA DELATNOST NA SEKUNDARNOM I TERCIJARNOM NIVOU

Član 29

U bolničkim ustanovama za kratkotrajnu hospitalizaciju sprovodi se odgovarajući rehabilitacioni tretman u toku bolničkog lečenja i nege i u ambulantnim uslovima.

U specijalnim bolnicama za rehabilitaciju, sa ukupno 3.000 postelja na teritoriji Republike, koje raspolažu odgovarajućim terapijskim i rehabilitacionim kapacitetima sprovodi se celokupan tretman medicinske rehabilitacije za hospitalizovane i ambulantne pacijente.

 

Mišljenje:

Prigovor Specijalne bolnice za lečenje i rehabilitaciju Merkur Vrnjačka Banja je opravdan i predlog je Komisije da se za 2008. godinu ovoj ustanovi vrate ranije predviđena indikaciona područja.

Ambulantna rehabilitacija u specijalnim bolnicama za rehabilitaciju je postojeća, definisana aktima koja su navedena (Zavod za specijalizovanu rehabilitaciju ''Banja  - Kanjiža'', Specijalna bolnica za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Rusanda Melenci).

Većina ustanova ne razlikuje adekvatnost opreme, prostora i kadra. Ulagano je u opremu pa je tako veliki broj specijalizovanih bolnica za rehabilitaciju adekvatno opremljen, na školovanje kadra nije obraćeno dovoljno pažnje pa tako imamo ustanove koje rehabilituju decu, a nemaju fizijatre sa subspecijalizacijom i dečije rehabilitacije. Komisija je davno, i u više navrata, stala stanovište i upozoravala da rehabilitacija dece zahteva visoko obučen kadar. Ohrabrujuće je da i Fondovi daju podršku ustanovama u kojima se rehabilituju deca (npr. Novi Pazar, Fond Kraljevo, što će omogućiti brzo rešavanje ovog problema).

Jedan broj ustanova nije, pre svega, kadrovski obezbeđen (broj fizijatara, viših i srednjih terapeuta; grubo rečeno na 1 fizijatra treba imati bar 5 fizioterapeuta). Nikada nije bila ideja da postoji beskrajan broj fizijatara već da se fizikalnom medicinom i rehabilitacijom koja je sve zahtevnija bave fizijatri (specijalizacija traje 4 godine), a ne specijalisti drugih specijalnosti i da se poveća broj fizioterapeuta tj. da se dostigne odnos od sada propisanog: 1/5 (ako ustanova ima 1 fizijatra mora imati bar 5 fizioterapeuta) na 1: 7 što je svetski normativ. Pored toga, za korišćenje prirodnog faktora u lečenju i rehabilitaciji potrebni su kadrovi sa subspecijalizacijom iz balneoklimatologije što je takođe naglašavano bar 10 godina (Specijalna bolnica za rehabilitaciju ''Gejzer'' Sijarinska Banja; Specijalna bolnica za rehabilitaciju Bujanovac, Bujanovačka Banja).

Ipak, Komisija je svesna problema da se na mali broj postelja teško može organizovati rehabilitacioni tretman po normativima koji se najčešće obračunavaju na 100 postelja. Na mali broj postelja moguće je dobro organizovati mali opseg rehabilitacije te je nerealno očekivati da se svi bolesnici sa dijagnozama koje su za rehabilitaciju u stacionarnim uslovima mogu rehabilitovati u okviru regiona. Kako je distribucija stanovništa, morbiditeta i potreba pojedinih fondova (bolesnika, stanovništva) nedostupna Komisiji, to je Komisija spremna da za Regionalne i Republički fond kao i za Ministarstvo, ukoliko joj se dostave potrebni podaci, da mišljenje o preraspodeli posteljnog fonda ukoliko je to potrebno, a ustanove zadovoljavaju normative opreme, kadrova i prostora. 

Mora se naglasiti da nisu svi bolesnici sa najtežim stanjima, a koji su za rehabilitaciju i za upućivanje u Specijalne bolnice tj. van mesta stanovanja ili regiona (Specijalna bolnica ''Sokobanja'' za nespecifične plućne bolesti – Sokobanja).

Jedna od primedbi je i da Pravilnikom nisu predviđeni politraumatizovani bolesnici, ali je jasno da se prilikom upućivanja postupa po najtežoj tj. dijagnozi koja donosi najveće ograničenje funkcije.

Komisije smatra u Prvilniku o medicinskoj rehabilitaciju u stacionarnim zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju Upravnog odbora Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje od 14. 03. 2008. godine u članu 8, stav dva treba da piše da je predlog za direktno upućivanje na produženu rehabilitaciju na stacionarni rehabilitacioni tretman potrebno mišljenje (potpis) dva fizijatra.

Komisija je i dalje mišljenja da za bolesnike koji se upućuju na stacionarni rehabilitacioni tretman van teritorije svog Fonda osiguranja, mora da postoji ''buking'' ili nešto slično listama čekanja koje će biti javne. 

 

Tačka 2.

Kako ima nejsnoća oko toga koji se bolesnici (sa kojim dijagnozama) upućuju na rehabilitacioni tretman na primarni nivo zdravstvene zaštite, Komisija predlaže da joj se omogući formiranje Radnog tela koje bi izradilo Pravilnik kojim bi se izabranom lekaru (i Fondovima) obezbedile indikacije za upućivanje bolesnika na rehabilitacioni tretman na primarni nivo zdravstvene zaštite (tamo gde po zakonu postoji fizijatriska služba na primarnom nivou), standardi terapije, okvirna dužina lečenja, potreba za upućivanje na više nivoe zdravstvene zaštite, a posebno preventivna delatnost fizijatrijske službe u radu sa decom i starim licima.

 

Tačka 3.

Predsednik sekcije za akupunkturu SLD, dr Zlata Jovanić Ignjatić uputila je, Predsedniku Republičke komisije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i balneoklimatologiju, Prof. dr Vladislavi Vesović – Potić,  predlog edukativnog programa za hiropraksu i kineziologiju sa fondom časova i tematskim jedinicama, koji je komisiji za uređenje tradicionalne medicine Ministarstva zdravlja, dostavio dr Petar Dinić, sa molbom za mišljenje Komisije.

Mišljenje

Neophodno je da svi skupa priznamo da ne bi danas postojali da nije bilo starih metoda lečenja, različitih u raznim podnebljima, usklađenih sa predominirajućim tegobama i navikama onih koji su bili bolesni i lečeni, njihovim religijskim osobenostima, a do granica koje su tadašnji lekari imali na raspolaganju za one koji su to sebi mogli obezbediti. Siromašniji ili manje obrazovani tražili su pomoć od priučenih.

Metode tradicionalne medicine imaju svoja ograničenja i neodgovorno je brkati tradicionalne i savremene metode lečenja. Iz tih razloga se lekari koji poznaju savremenu medicinu mogu, ako su za to obučeni, odlučivati i za povremenu primenu tradicionalnih metoda lečenja uzimajući u obzir pre svega navike i psihološke karakteristike svojih bolesnika. Isto tako je opasno koristiti terminologiju savremenih metoda lečenja u tradicionalnim metodama.

Pozdravili smo uvođenje tradicionalne medicine u zdravstveni sistem, jer bi to omogućilo svima koji se danas leče, da ih na savremen ili tradicionalan način leči visoko obučen kadar, a ne priučeni zdravstveni ili neki drugi radnici.

Pregledom edukativnog programa za hiropraksu i primenjenu kineziologiju Komisije za uređenje tradicionalne medicine odmah se uočava da termin primenjena kineziologija nije termin tradicionalne medicine (poznavanje kineziologije i njena primena - kineziterapija u raznim stanjima i oboljenjima je u domenu specijalizacije fizikalne medicine i rehabilitacije) te ga u celosti treba isključiti iz terminologije plana i programa koje ova Komisija uređuje. Danas u okviru tradicionalne medicine, pogotovo kiroprakse postoje određena terminološka neslaganja, ali smo mišljenja da se ona ne rešavaju preuzimanjem termina koji su već definisani i iz drugih su medicinskih grana. Terminološke omaške vidljive su i na drugim mestima plana, što verujemo da će biti ispravljeno, kao i neadekvatno mešanje multidisciplinardnosti savremene medicine sa tradicionalnim postupcima.

Pozdravljajući formiranje jednog ovakvog tela, nismo mislili da će, grubo rečeno, po pravilnicima Ministarstva zdravlja, mada bi možda trebalo i Ministarstva za obrazovanje, doći do toga da uz dovoljno obuke (da li je to tačno?) svaki zdravstveni radnik (a nije lekar) može sve da radi što radi i lekar specijalista bilo koje grane.

Kiropraksa je metoda koju u današnje vreme ne treba da radi Milojica iz Donje Drenove, ona može biti opasna, a posebno kada je u pitanju kičmeni stub, deca i trudnice.

Nije primereno da nepripremljeni, grubo kopiramo druge zemlje samo zato što one imaju zanimanje za koje mi tek treba da redovno školujemo kadar, ne da ga na brzinu školujemo. U stvarnosti imamo tek nekoliko stručnjaka iz ove oblasti. Medicinski fakultet treba da preuzme programe školovanja lekara iz ove oblasti i da svoje mišljenje posebno zbog propisivanja indikacija i kontraindikacija za primenu ove metode kao i nadležnosti za upućivanje na ovaj vid terapije.

U svakom slučaju, ovaj predlog programa je u nadležnosti Ministarstva zdravlja, Ministarstva za obrazovanje i medicinskih fakulteta.

 

 

15. 04. 2008.                                                               Predsednik Republičke komisije zaBeograd                                                                       fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i balneoklimatologiju 

            Prof. Dr Vladislava Vesović – Potić

 


2007

Dopis RSK 1

Dopis RSK 2

Prilog za odredjivanje državne strategije privatizacije zdravstvenih ustanova

Prilog državnoj strategiji privatizacije zdravstvenih ustanova

Odgovor za Sokobanju 1

Odgovor za Sokobanju 2

 


2006

Uredba o planu mreze Zdravstvenih Ustanova


 

2005

Zakon o privatizaciji

Izveštaj

Rešenje o obrazovanju Republičke Komisije za rehabilitaciju 1

Rešenje o obrazovanju Republičke Komisije za rehabilitaciju 2

Rešenje o obrazovanju Republičke Komisije za rehabilitaciju 3

Poslovnik o radu Republičke Komisije za rehabilitaciju

Zapisnik 1

Zapisnik 2

Zapisnik 3

Zapisnik 4

Zapisnik 5

Komentar zakona o zdravstvenom osiguranju

Primedbe na nacrt standarda zdravstvene zaštite - kadrovi

Primedbe na nacrt standarda zdravstvene zaštite

Mreža - def. predlog

 


 

OSNIVANJE

Ministarstvo zdravlja Republike Srbije (Pomoćnik ministra Doc. dr Siniša Gradinac) 05. 07. 2005. godine obavestilo je dopisom Prof. dr Vladislavu Vesović - Potić da je formiralo Republičku komisiju za rehabilitaciju (rešenje br. 119-01-153/2005-02) koja ima zadatak da priprema i izvodi program rehabilitacije u republici i radi pri Centru za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra Srbije.


AKT


Na osnovu člana 67., a u vezi člana 69. Zakona o državnoj upravi (''Službeni glasnik RS'', broj 20/92, 6/93, 48/93, 53/93, 67/93, 48/94 i 49/99), donosim


REŠENJE

O obrazovanju Republičke Komisije za rehabilitaciju

I

Obrazuje se Republička Komisija za rehabilitaciju.

U Republičku Komisiju za rehabilitaciju imenuju se:

1. za predsednika, prpf. Dr Vladislava Vesović - Potić, Klinički centar Srbije;

2. za sekretara; prim. dr Ranka Krunić - Protić, Klinički centar Srbije

3. za članove:
- Prof. dr Gordana Devečerski, Klinički centra Novi Sad;
- Prof. dr Stevan Jović, Klinika za rehabilitaciju ''Dr Miroslav Zotović'', Beograd;
- Prof. dr Milica Lazović, Klinički centar Niš;
- Doc. dr Ivana Petronić, Univerzitetska dečija klinika, Beograd;
- Prof. dr Miodrag Jevtić, Klinički centar Kragujevac;
- Dr Mira Albot, Specijalna bolnica za neurološka oboljenja, Stari Slankamen;
- Dr Slobodan Buković, Dom zdravlja Zemun, Beograd;
- Dr Dragica Komnenić, Institut za rehabilitaciju, Beograd;
- Dr Branislav Katančević, Rehabilitacijoni centar, Ribarska banja;
- Dr Nikola Sremčević, Specijalna bolnica za rehabilitaciju, Banja Koviljača;
- Dr Vesna Simonović, Specijalna bolnica za cerebralnu paralizu, Beograd;
- Dr Dragana Krivokapić, Dom zdravlja ''Dr Simo Milošević'', Čukarica, Beograd.

II

Komisija ima zadatak da:

- učestvuje u izradi zakonskih propisa koji se tiču fizikalne medicine i rehabilitacije i balneoklimatologije;

- daje mišljenja i predloge o obimu i sadržaju zdravstvene zaštite iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije i balneoklimatologije na primarnom, sekundarnom i tercijarnom nivou zdravstvene zaštite;

-
daje predloge o fizijatrijskoj preventivnoj zaštiti pojedinih grupacija stanovništva (deca, stari);

-
daje predloge o fizijatrijskim preventivnim/kurativnim merama u okviru nekih masovnih hroničnih nezaraznih bolesti i smanjenju onesposobljenosti koje su posledica bolesti ili trauma;

- daje predloge pri izradi plana mreže zdravstvenih ustanova koje obavljaju delatnost fizikalne medicine i rehabilitacije i balneoklimatologije, sa predlogom kapaciteta ovih ustanova;

- učestvuje u vanrednom i redovnom stručnom nadzoru, a posebno u stručnom nadzoru nad kvalitetom rada ustanova koje se bave fizikalnom medicinom i rehabilitacijom i balneoklimatologijom ili odeljenja za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju u okviru opštih bolnica odnosno primarnoj zdravstvenoj zaštiti;

- vrši evaluaciju uspešnosti/korisnosti primene izmenjenih i/ili novih propisa;

- učestvuje u davanju predloga normativa kadra i usluga iz svoje oblasti, određivanju sadržaja i obima rada kao i potrebe za kadrovskom obezbeđenošću i opremljenošću ustanova koje se bave fizikalnom medicinom i rehabilitacijom i balneoklimatologijom;

- sarađuje sa obrazovnim institucijama (Medicinski fakultet u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu i katedre za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju ovih fakulteta), a posebno radi unapređenja stručnog usavršavanja fizijatara;

- sarađuje sa Srpskim lekarskim društvom i to posebno u oblasti licenciranja i redovnog stručnog usavršavanja;

- sarađuje sa Republičkim zavodom za zdravstveno osiguranje;

- vrši stručnu obradu postavljenih pitanja i problema iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije i balneoklimatologije, posebno u oblasti usklađivanja prava stanovništva na zdravstvenu zaštitu iz oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije i balneologije i realnih finansijskih sredstava kao i koncepcije za planiranje obaveznog državnog odnosno drugih sektora zdravstva iz svoje oblasti,

- koordiniše projekte koji se odnose na ovu oblast.

III

Republička Komisija za rehabilitaciju radi pri Centru za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, Klinički centar Srbije.

U rad Komisije za rehabilitaciju, na predlog Predsednika, za određena pitanja mogu se angažovati stručnjaci iz različitih oblasti, odnosno mogu se obrazovati podkomisije.


Broj: 119-01-153/2005-02
Datum: 20.06.2005. godine

M I N I S T A R
Prof. dr Tomica Milosavljević, sr


2003

Indikacije i kontraindikacije


Poslovnik o radu Repubičke komisije za rehabilitaciju


 

 

 

 



     

NASLOVNA  -  MAPA PREZENTACIJE  -  KONTAKT  MARKETING  -  CREDITS
AKTIVNOSTI  -  NOVOSTI  -  ČLANOVI  -  PRISTUPNICA  -  DOKUMENTACIJA  -  KONGRES  -  REPUBLIČKA KOMISIJA ZA REHABILITACIJU  -  SEKCIJA SRPSKOG LEKARSKOG DRUŠTVA
© Udruženje za fizikalnu i rehabilitacionu medicinu Srbije